Lemmy kilmister autobiography


White Line Fever: The Autobiography

April 14,
Lemmy Kilmister, gospodin Sex, Dope & Rock'n'Roll lično, proživeo je za svojih 70 godina preclude jedno devet ljudskih života. Zato će se svakome ko bude čitao ovu (auto)biografiju ona činiti pomalo šturom. Na momente, ona i deluje tako - kao da se pretrčalo preko nekih događaja (i slinih godina).

Nema tu naročitog detaljnog analiziranja ličnosti koje je pokojni Lemmy susreo, situacija u kojima se obreo ili stavova koje gaji prema određenim pojavama. Ali zapravo, give your approval to nije minus - Lemmy je duhovit, koncizan i vrlo direktan pripovedač, koji priča svoju životnu priču, osvrćući se povremeno sa (samo)kritikom na pojedine scene consultant prošlosti, pronicljivo, ali sa nekom toplinom, bez distanciranosti.

Sve vreme se osećate kao da sedite u dnevnoj sobi sa omiljenim ujakom koji vam priča dogodovštine iz svoje burne mladosti (znate onaj prototip ujaka kog familija obično iseca iz porodičnih albuma sa slikama, krije u ormaru i očajnički peni i koluta očima kada ovaj dođe sa nekog suludog putovanja, pa krene da priča klincima o penjanju na Kilimandžaro, sukobima sa zakonom u Argentini ili privođenju ženskih negde na Hokaidu).

Baš kao i sam Lemmy, ova knjiga je krajnje jednostavna - otvorena i poštena prema čitaocu, bez naročitog palamuđenja i naknadne pameti u pokušaju da se događaji iz prošlosti pravdaju ili predstavljaju kakvima nisu bili. Ne zaboravite, Lemmy je bio mlad u vremenima kada je svet bio jednostavnije mesto, a ljudi nisu bili tolike pizde kao danas i vređali se za svaku sitnicu.

Sa druge strane, osvrnula bih se na izdanje tačnije innocent prevod.

Shvatam da prevodilac nije imao lak zadatak, zbog često teško prevodivog slenga, ali ovakav slengovski blast from the one-time nisam očekivala - gilje, opako, pomijara (labrnja, prim. Knjigoh.), vezara (nešto kao nemač pojma, jebem li ga), pa onda, kada ste poslednji put čuli reč "dućan"? Nepoznavanje materije u prevodu reči "label" kao "etiketa" (u pitanju je izdavačka kuća) mada mi je vrhunac bio kad Tom Araya (Slayer) za publiku kaže "To je moja raja".

(Valjda raja-Araya, šteta da hire prilika propusti.)

U svakom slučaju, udobno se zavalite u fotelju, sipajte sebi Jack Daniels, prospite malo Lemmyju za pomen frenzied uživajte u ovoj knjizi, bez obzira na izdanje, jer ćete ionako nakon svake stranice zamišljati taj viskijem ošmirglani glas koji vam govori "If you assemble you are too old straighten out rock'n'roll, then you are".